Samo pogledaj tablice, ima ih iz skoro svih gradova. Dolaze ljudi jer znaju da ih čekaju vrhunski provod i vrhunska klopa. Pre nekoliko večeri bila nam je i grupa Slovenaca, raspametili se... - razaznajemo ponešto u galami, dok kafana horski peva sa Vesnom, mada barem polovina nije bila ni u embrionalnom začetku kada je svaka prosečna kuća imala po njen poster u kožnom miniću sa kaiševima.
Jedan javno, i još jedan zametnut negde gde supruga ne zagleda ni u generalnom sređivanju.
- Hajmo zajedno ovu pesmu, kao što smo je i nekada zajedno pevali... - poziva, mada i nema potrebe za tim.
Mnogi su se prepoznali u „Kraljici tuge", pa mu dođe malčice neprirodno kad se i rmpalije razneže na ženske stihove, no 21. vek je ovo...
Ređaju se pesme, nekadašnji hitovi koji su punili hale i praznili novčanike, a na jedno pitanje niotkud odgovora - da li je posle svega kafana njen nivo?
Nije, ukoliko ne znamo ništa o kafani.
Jeste, ukoliko znamo da je kafana u našem narodu odvajkada poštovana koliko i crkva, i dok u jednoj baštinimo dušu, druga je poslednji zbeg duha.
Nema nam bez obe - ni ostanka ni opstanka.
- Idem preko zemlje Srbije, ide srce gde mu milije... - što bi jedna od Vesninih pesama rekla.
Noć k'o stvorena za kafanu - možda sevne i neka pesnica, miriše na to.
Izeš kafanu u kojoj ne puknu neka čaša i nos...
Vesna Zmijanac je to - žena zbog koje su se nekada prevrtali stolovi i pune flaše vinjaka lupale o čela...
Malo li je za jednu karijeru?
Ako ni po čemu drugom, „Lepeza" jeste jedinstvena po takozvanom fondu za prvo dete, odnosno novčanoj pomoći koju parovi koji su u njoj pravili svadbeno veselje dobijaju po rođenju prvog deteta.
Mali-veliki doprinos Zorice Marković suzbijanju pošasti bele kuge - šest meseci po 10.000 dinara, za svaku pohvalu!
Нема коментара:
Постави коментар